6 vrsta vozača na parkinzima

 Svedoci smo bahatosti vozača kako na parkinzima tako i u samom saobraćaju. U narednom tekstu ću ponašanje pojedinih vozača predstaviti preko njihovih životinjskih dvojnika.

Na slici iznad, možda možete da primetite kameleona koji pokušava da se uklopi u okolinu tako što se parkirao na mesto koje nije namenjeno za njega već za invalide, trudnice itd.

A sada jedna veoma rasprostranjena vrsta životinja. Da pogodili ste, u pitanju su slonovi. Oni imaju tendenciju da se parkiraju praktično svuda osim na parking mesto.

Paunovi ako ništa drugo su jedinstveni u ovom životinjskom carstvu. Vole da se razmeću jarkim bojama i raznim napadnim spojlerima i šarama.

A sada su na redu galebovi, poput onih pravih galebova koji lete iznad mora čekajući pravi tenutak da zarone i i ulove ribu tako i ovi iz daljine se zaleću na mesto zanemarujući mogućnost neke nezgode.

 Macke su jako sitna stvorenja i znaju da prevare veće zivotinje da je parking mesto prazno, kad ono gle čuda...

I za kraj imamo lešinare koji beskarajno kruže i nikako da nađu odgovarajuće mesto. Moram priznati veoma zanimljiva vrsta.

Zašto električno vozilo nije ekološko?

Električni automobil je automobil koji se pokreće elektromotorom, koristeći električnu energiju skladistenu u akumulatoru, ili drugim uređajima za skladistenje energije. 

Da bih odgovorio na pitanje iz naslova ovog teksta moraću da prvo objasnim kako samo električno vozilo funkcioniše i objasniti rad njegovih ključnih delova. Električno vozilo ćemo razložiti na tri dela kako bi lakše objasnio njegov rad, iako je veoma složenog sastava sa brdom elektronike. Dakle tri ključna dela el. vozila su naravno elektro motor, baterija, kontrolna jedinica. Elektromotor se napaja strujom iz baterije dok kontrolna jedinica, kao što sama reč kaže kontroliše odnosno upravlja celim ovim postupkom. Baterja se može puniti preko standardne utičnice iz vaše kuće ili se može puniti preko raznih stanica koje bi trebale da se nalaze u gradu. Dakle za punjenje je potrebna veoma razvijena infrastruktura.

 

Radijus kretanja se razlikuje od model do modela i na to utiču mnogo faktora ali otprilike radijus se kreće od nekih 250 km do čak 600 km. Treba uzeti u obzir da se testiranje vrši u laboratorijskim uslovima ili veoma ograničenim realnim testiranjima tako da ove cifre mogu da variraju uglavnom ka dole. Radijus uglavom najviše zavisi od kapaciteta i vrsta baterije u vozilu. Najčešće se ugrađuju Litijum-jonske ili polimerske baterije. Postoje i vozila gde se koriste kondezatori za skadištenje energije ali takvih vozila u komercijalnom sabraćaju nema mnogo. Sama potrošnja zavisi od faktora istih kao i  kod standardnih vozila. 

Koje god vozilo je u pitanju ne postoji nulta emisija kako to prozivođači automobila znaju da istaknu. Mnogi za emisiju štetnih čestica uzimaju samo izduvne gasove koje proizvede motor ali pored motora postoji i emisija čestica od strane kočionog sistema. Ova vrsta emisije ne utiče na efekat staklene baste već direktno na ljudsko zdravlje. Udisanjem ovih čestica mogu da izazovu razne respiratorne probleme a u najgorem slučaju i rak. Ranije kao vezivni materijal koristio se azbest koji je veoma kancerogen. Danas proizvođači ne koriste azbest vec neke pogodne zamene. Materijali koji se koriste za izradu kočnica se biraju po principu da zadovolje sve potrebne karakteristike za potrebe kočenja ali da nemaju veliki uticaj na čovekovo zdravlje. Tema korišćenja materijala za kočnice je veoma velika nju ću obraditi u nekom drugom tekstu.

Kao sto sam ranije u tekstu napomenuo infrastruktira stanica za punjenje baterija mora da bude veoma razvijena. Ako bi želeli 0 emisiju svaka od ovoh stanica mora da dobija struju od Sunca, vetra, vode što je u ovom trenutku nije slučaj. Većina ovih stanica dobija struju iz termoelektrana odnosno iz tzv. prljavih izvora. Takođe ako vi punite baterije iz vašeg doma i ta struja dolazi iz prljavih izvora. U razvijenijim zemljama postoje postrojenja za alternativne izvore energije ali složićete se da je takvih zemalja veoma malo odnosno broj ljudi koji može da koristi čistu energiju je mali u odnosu na ukupnu populaciju.  Kompanija Tesla, Elona Maska je naizgled pronašla rešenja za svoja vozila gde svaka njihova stanica dobija struju iz cistih izvora i njihova vozila mogu besplatno da se dopune. Mana je da njihova vozila imaju premijum cenu tako da je su dostupna za relativno mali broj ljudi. Samim tim ovakvih stanica ima  samo u zemljama gde ovih vozila ima, nama najbliza je u Hrvatskoj. Svakako na ovim stanicama mogu se baterije dopiniti i obični smrtnici. Dakle problematika punjenja baterija odnosno infrastruktura stanica je veliki problem.

Zamena baterija i skladištenje a kasnije i reciklaža istih je takodje problem. Litijum je otrovna supstanca i mora postojati određenna procedura kako odraditi reciklažu.  Sada je to lako jer nema mnogo ovakvih vozila ali jednog dana kada ih bude većina će biti problem.

Na kraju se postavlja pitanje, koja vrsta vozila je najčistija? Ja bih se odlučio za vozila koja pokreće vodonik. Sagorevanje vodonika dobijamo vodu, nema CO2, NOx, CO itd. Vodonika ima praktično svuda. On je najzastupljenija supstanca na svetu. Jedini problem je što se ne nalazi kao samostalna supstaca več je u sastavu sa još nekom. Za dobijanje vodonika je potrebna velika količina energije.  Grupa naučnika je uspela da dobije vodonik iz vode upotrebom solarne energije u Kaliforniji, o ovom poduhvatu ću pisati u nekom drugom postu.