Izmene pravila o kažnjavanju vozača

U nadolazećoj sezoni formule 1 FIA je rešila da malo izmeni pravila što se tiče kažnjavanja vozača tokom trke. Kad kažem "malo izmeni" mislim da ih urade kako bi i trebala pravila da izgledaju. Do sada nama poznat direktor trke Charlie Whiting je izveštavao sudije o incidentima tokom trke a oni su na osnovu njihovih procena kaznjavali ili ne. 

Sada će sudije moći da nagledaju trku i na osnovu svojih procena da primene odgovarajuću kaznu, ali pored toga direktor trke će moci da izveštava o incidentima. Ovim potezom FIA želi da podstakne vozače za neke rizičnije manevre i možda manje kontakte tokom trkačkog vikenda a da pritom vozači ne dobiju kaznu. Ostaje da vidimo šta nam nova pravila donose i da li će imati kakvog pozitivnog efekta na samu trku. Ja se nadam da hoće.

Izmene dimenzija Formule 1 za 2017 godinu

Na snimku su slikovito prikazane izmene dimezija bolida koje će se primenjivati od sezone 2017. Cilj izmena je da povećaju brzinu formule u krivinama i samim tim smanje vreme po krugu za 5s. Već se najavljuje da će ova formula biti najbrža u istoriji, ostaje nam samo da sačekamo početak sezone i uverimo se.

F1 kalendar za 2017 godinu

Mart 26 - Australia (Melbourne)

April 9 - China (Shanghai)

April 16 - Bahrain (Bahrain)

April 30 - Russia (Sochi)

Maj 14 - Spain (Barcelona)

Maj 28 - Monaco (Monte Carlo)

Jun 11 - Canada (Montreal)

Jun 25 - Azerbaijan (Baku)

Jul 9 - Austria (Spielberg)

Jul 16 - Great Britain (Silverstone)

Jul 30 - Hungary (Budapest)

Avgust 27 - Belgium (Spa-Francorchamps)

Septembar 3 - Italy (Monza)

September 17 - Singapore (Singapore)

Oktobar 1 - Malaysia (Sepang)

Oktobar 8 - Japan (Suzuka)

Oktobar 22 - USA (Austin)

Oktobar 29 - Mexico (Mexico City)

Novembar 12 - Brazil (Sao Paulo)

Novembar 26 - Abu Dhabi (Abu Dhabi)

Kratka istorija Formule 1

  

Formula 1 (skraćeno F1) je najbrža i verovatno najatraktivnija trka motornih vozila. Temelji se zasnivaju na serijama trka koje se održavaju na posebnim stazama (tzv. pistama) ili na zatvorenim gradskim ulicama. Rezultati se objavljuju u dve kategorije i određuje se dve vrste pobednika:

• najbolji vozač Formule 1 i
• najbolji konstruktor vozila Formule 1.

Takmičenje je osnovano 1950. i odigrava se pod pokroviteljstvom Međunarodne automobilske federacije - FIA (fr. Fédération Internationale de l'Automobile). Tokom trka vozila se kreću brzinama i većim od 320 km/h, a njihove performanse zavise od više činilaca.

Tradicionalno je Evropa centar trka Formule 1. Tu su sedišta svih timova, a oko polovine trka se vozi na evropskom kontinentu.

Televizijski prenosi trka se masovno gledaju u preko 200 zemalja. Formula 1 je jedan od najskupljih sportova i ulaganja sponzora su ogromna, a ta ulaganja se prenose na velike budžete timova.

Prvo takmičenje Formule 1 održano je 1950. godine. Prvenstvo Formule 1 je prvi osvojio Italijan Đuzepe Farina u svojoj Alfi, „za dlaku“ pobedivši svog argentinskog timskog kolegu Huana Manuela Fanđa. Fanđo je ipak osvojio titulu 1951., i još četiri u narednih šest godina. Titulu mu jepreuzeo dvostruki svetski šampion Alberto Askari, vozač Ferarija. Iako je uvek bio blizu titule, Britanac Sterling Mos nikad nije osvojio titulu najboljeg vozača. Fanđo je ostao poznat po tome što je dominirao Formulom 1 čitavu deceniju.

Prvi Britanac koji je osvojio Svetsko prvenstvo je bio Majk Hotorn, donevši Ferariju titulu 1958. Međutim dolaskom Kolina Čapmana u F1 kao dizajnera šasija i kasnije osnivača Lotusovih automobila, vozači i timovi iz Velike Britanije postali su dominantni formulom 1 kroz celu deceniju. Pored Džima Klarka, Džekija Stjuarta, Džeka Brabama, Grejama Hila i Denija Hjuma, britanski timovi i njihovi vozači su osvojili 12 šampionata od 1962. do 1973.

Godine 1962. uvedeno je novo vozilo sa aluminijskom šasijom nazvanom monokok umesto tradicionalne tubularne šasije. Godine 1968. Lotus je stavio reklamna slova Imperijal tobaka na vozilo i tako uveo sponzorstvo u taj sport.

Aerodinamika je polako dobila važnost u dizajniranju vozila sa pojavom aerofoila u kasnim 1960. Kasnih sedamdesetih Lotus je uveo zemljani efekt aerodinamike koji je bolidima povećao brzinu na krivinama

Stvaranje Međunarodne federacije sportskih automobila 1979. je uzrokavalo niz nesporazuma između FISE i FOCE u kojima su se FISA i njen predsednik Žan Marij Balestre neprestano sukobljavala sa društvom konstruktora Formule 1 oko televizijskih zarada i tehničkih pravila.

Mapa sveta sa svim gradovima i državama u kojima su vožene trke Formule 1

FIA je stavila zabranu na zemljani efekt aerodinamike u sezoni Formule 1 1983. Do tada su već turbonabijeni motori, koje je Reno uveo 1977., proizvodili 700 ks (520 kW) i tako postali neizostavni deo takmičenja. Kasnije, tačnije 1987, turbo bolidi Formule 1 su proizvodili 1000 ks u trci. Ti automobili su bili i ostali najsnažniji trkaći automobili ikad napravljeni. Da bi smanjila energiju motora i brzinu, FIA je ograničila kapacitet rezervoara goriva 1984. i smanjila brzine bolida 1988. pre zabrane motora sa turbo punjenjem 1989.

U ranim devedesetim ekipe su uvele pomoćnog elektronskog vozača za upravljanje snagom motora, kontrolu protiv proklizavanja i poluautomatski menjač. Neke su posuđene od savremenih motornih vozila. Neke kao aktivni oves je prvenstveno napravljen za stazu a kasnije su se probile na tržište ličnih automobila. FIA je zbog pritužbi da je tehnologija određivala rezultat trka više nego vozačeva veština zabranila 1994. mnogo takvih pomoćnih sredstava. Ipak mnogi promatrači su smatrali da je zabrana takvih pomoći vozačima zapravo bila zabrana zato jer FIA nije imala neku tehnologiju koja bi eliminisala takve stvari u trci.

Timovi su potpisali drugi dogovor o slaganju (Dogovor Konkord), 1992. i treći 1997. koji ističe krajem 2007.

Na stazi ekipe Meklaren i Vilijams su dominirale 80-ih i 90-ih. Honda i Meklaren su najviše dominirali za vreme osamdesetih dok je Reno pojačan za Vilijamsovim vozačima dobio nekoliko prvenstava sredinom 90-tih. Rivalstvo između trkačkih legendi Airtona Sene i Alena Prosta je postalo u pravo sportsko rivalstvo u sezoni 1988. i nastavila se sve dok se Prost nije povukao krajem 1993. Tragična pogibija Sene 1994. u krivini Tamburelo na Velikoj nagradi San Marina je uslovila poboljšanje sigurnosnih standarda u Formuli 1. Od tog vikenda nijedan vozač nije poginuo za vreme trke.

Zbog tehnološkihnapredaka u 90-tim cena takmičenja u Formuli 1 je dramatično porasla. To jepovećalo finansijski teret, što je rezultovalo da niskobudžetne ekipe nisufinansijski mogle opstati u Formuli 1. Od 1990. 28 timova se povuklo iz Formule 1 što je podstaklo bivšegvlasnika Džordan F1 tima EdijaDžordana da kaže da su danitakmičenja gusarskih brodova gotovi.

Pobednici Formule 1 (1950 - 2015)

 

1.

Đuzepe Farina je rođen 30. oktobra 1906. godine u Torinu. Farina je trke počeo vozeći Maserati. Svoju prvu međunarodnu pobedu Farina je ostvario 1934. godine na Masarikovoj stazi kraj Brna. Bio je prvak Italije tri puta od 1937. do 1939. godine. Kada je nakon Drugog svetskog rata, Međunarodna automobilska asocijacija - FIA objavila da će 1950. godine početi sa svetskim prvenstvima, Farina je obezbedio sebi mesto u timu Alfa Romeo uz Huana Manuela Fanđa. Na zvanično prvoj trci Formule 1, VN Britanije 1950, Farina je trijumfovao. Te sezone je ostvario ukupno tri pobede na sedam trka i tako sebi obezbedio titulu svetskog šampiona u prvoj sezoni  održavanja tog takmičenja

. 
2. 

Huan Manuel Fanđo je argentinski vozač formule 1. Rođen je 24. jun 1911. Fanđo je dominirao prvom decenijom vožnje formule 1. Osvojio je pet titula najbolјeg vozača sezone: 1951. sa timom Alfa Romeo 1954. sa Maseratijem 1955. sa Mercedes-Bencom 1956. sa Ferarijem, 1957. (ponovo) sa Maseratijem Taj rekord od pet titula je tek nakon pola veka oborio Mihael Šumaher. Umro je 17. Jula. 1995 god. 

3. 
Alberto Askari je rođen 13. jula 1918. godine u Milanu. Svoju prvu pobedu u Formula 1 šampionatu ostvario je 1951. na VN Nemačke. Titule svetskog šampiona je osvajao 1952. i 1953. godine vozeći za Ferarijem. Poginuo je u Monaku 26. maja 1955. godine.

4.

Majk Hotorn (engl. John Michael Hawthorn, 1929-1959) je britanski vozač formule 1 i osvajač šampionske titule 1958. godine. Poginuo je u saobracajnoj nesreci 1959 god.









 5.

Ser Džon Artur Brabam (Hurtsville, 2. april 1926. - Gold Coast, 19. maj 2014.) je bio australski vozač Formule 1 te trostuki svetski prvak u tom sportu. Ujedno je bio i osnivač tima i konstruktora Brabham, koji je nazvan po njemu. Bio je Prvak 1959, 1960, 1966. Brabham se penzionisao 1970. godine nakon čega se povukao u Australiju i nastavio život na farmi. Preminuo je 19. maja 2014. od posledica oboljenja jetre.

6.
Fil Hil (engl. Philip Toll Hill Jr.; Majami, 27. april 1927 — Salinas, 28. avgust 2008) je bivši američki automobilista i šampion Formule 1 iz Majamija. Titulu je osvojio 1961. vozeći za ekipu Ferarija i tako postao prvi, i do sada jedini amerikanac šampion Formule 1. Prvu trku je vozio 1958. na Velikoj nagradi Francuske, dok je prvu pobedu ostvario 1961. na Velikoj nagradi Italije. Preminuo je u bolnici u Salinasu od Parkinsonove bolesti, a najveći deo svog života je proveo u Santa Monici.



 7.
Prva trka Grejama Hila je bila Velika nagrada Monaka 1958. godine. Vozio je za tim Lotusa. Godine 1960. je prešao da vozi za tim BRM. Svoju prvu gran pri pobedu zabeležio je na VN Holandije 1962. godine. Iste sezone (1962.) je prvi put osvojio titulu svetskog šampiona formule 1. Isti uspeh ponovio je 1968. godine, nakon što se godinu dana ranije vratio u tim Lotusa. Poginuo je 29. novembra 1975. godine kada se avion Pajper kojim je on pilotirao srušio severno od Londona.







 8. 

Своју прву формула 1 трку је возио на Великој награди Холандије 1960. године. Возио је за тим Лотуса. Године 1961. на Великој награди Италије је био учесник једне од најстраховитијих несрећа у историји формуле 1. Возило Волфганга фон Типса је закачило Кларков болид и одлетело у ваздух. Поред возача погинуло је и 15 гледалаца. Своју прву гран при победу остварио је на ВН Белгије 1962. године. У следећих пар година владао је Ф1 сценом и освојио је светске титуле 1963. и 1965. године возећи за тим Лотус. Погинуо у трци формуле 2, 7. априла 1968. године у Хокенхајму. Узрок несреће није никад дефинитивно утврђен. Ту сезону је освојио његов клупски колега Грејам Хил и победу је посветио Кларку.

9. 

Džon Sertiz (engl. John Surtees) je engleski vozač formule 1 i osvajač šampionske titule 1964. godine. On je jedina osoba koja je osvojila šampionske titule i na dva i na četiri točka.

10. 

Deni Hjum (engl. Denis Clive "Denny" Hulme, 1936-1992) je novozelandski vozač formule 1 i osvajač šampionske titule 1967. godine

.

11.

Ser Džon Jang „Džeki“ Stjuart (engl. Sir John Young "Jackie" Stewart; Milton, 11. jun 1939) je britanski sportski automobilista i trostruki svetski prvak u Formuli 1.Osvajao je šampionske titule u okviru FIA šampionata 1969, 1971. i 1973. godine.  Osnivač je formula 1 tima Stjuart Gran Pri.

12.

Johen Rint (nem. Jochen Rindt; 18. april 1942 - 5. septembar 1970) je bio austrijski automobilista i vozač formule 1. Bio je treći na Prvenstvu sveta 1966, pobednik Velike nagrade SAD 1969., Monaka, Holandije, Francuske, Engleske i Zapadne Nemačke. Smrtno je stradao 5. septembra 1970. na treningu u Monci za Veliku nagradu Italije. S obzirom da je u 1970. godini bio pobednik na više trka za Veliku nagradu, posthumno je proglašen za pevaka sveta te godine.

13.

Emerson Fitipaldi je rođen 12. decembra 1946. u Sao Paolu, Brazil. Fitipaldi je vozio Formula 1 takmičenja od 1970. do 1980. godine. Osvojio je dve šampionske titule 1972. (sa timom Lotus) i 1974. godine (sa Meklarenom). Od ukupno 149 trka, bio najbrži na 14. Nјegova zadnja gran pri pobeda je bila na VN Britanije 1975. godine.

14.

Andreas Nikolas „Niki“ Lauda, rođen 22. februara 1949. godine u Beču, Austrija, je bivši vozač i trostruki svetski šampion Formule 1. Osim formulom 1 bavi se i preduzetništvom, a bio je i pilot. U trkama Formule 1 učestvovao je od 1971. do 1985. godine. Osvojio je tri šampionske titule: 1975., 1977. i 1984. godine.

15.

Džejms Hant (engl. James Simon Wallis Hunt; 29. avgust 1947 — 15. jun 1993) je engleski vozač formule 1 i osvajač šampionske titule 1976. godine. Hantove akcione bravure koje je izvodio na stazi donele su mu nadimak "Hant skretničar“. Pošto je prestao da se bavi vožnjom, Hant je postao komentator i biznismen. Umro je od srčanog udara u dobi od 45 godina. 29. januara 2014. godine izabran je u Kuću slavnih motosporta. 

16.

Mario Andreti (engl. Mario Andretti; Motovun, 28. februar 1940) je italoamerički automobilista, šampion sveta u trkama formule 1 1978, i jedan od najuspešnijih američkih automobilista svih vremena. Najuspešnija godina u formula 1 karijeri Marija Andretija je bila 1978. godina, kada je ostvario 6 gran pri pobeda u 12 trka koje je završio i osvojio titulu svetskog šampiona za sezonu 1978.

17.

Džodi Šekter (engl. Jody David Scheckter, 1950-) je južnoafrički vozač formule 1 i osvajač šampionske titule 1979. godine.

18.

Alan Džouns (engl. Alan Jones; Melburn, 2. novembar 1946) je australijski vozač formule 1 i osvajač šampionske titule 1980. godine. On je prvi vozač tima Vilijams koji je osvojio šampionsku titulu.

19.

Nelson Pike Souto Major takođe poznatiji kao Nelson Pike (engl. Nelson Piquet; 17. avgust 1952) je bivši brazilski vozač Formule I. Tri puta je bio svetski šampion 1981, 1983, i 1987. On je jedan od nekoliko lјudi koji su osvojili šampionat Formule I tri ili više puta

20.

Кеијо Ерик „Кеке“ Росберг (швед. Keke Rosberg; Стокхолм, 6. децембар 1948) је фински спортски аутомобилист, светски првак у Формули 1 1982. године с болидом Вилијамс-Форд. Отац је возача формуле 1 Ника Росберга који се такмичи под немачком заставом.

21.

Alen Prost (franc.Alain Prost; Sen Šamon, 24. februar1955) je francuski vozač jermenskog porekla, svetski šampion, a kasnije i vlasnik tima Formule 1. U trkama Formule 1 je učestvovao do 1993. godine, kada se povukao nakon četvrte osvojene šampionske titule. Osnovao je tim Prost gran pri koji je učestvovao u trkama od 1997. do 2001. godine. Titule (1985, 1986, 1989, 1993)

22.

Airton Sena da Silva (port. Ayrton Senna da Silva, Sao Paulo, 21. mart 1960 — Imola, 1. maj 1994) je bio brazilski vozač trkačkih automobila. Jedan je od omilјenih i najbolјih vozača Formule 1. Bio je šampion 3 puta (1988, 1990. i 1991). Pobedio je u 41 trci i osvojio 65 pol pozicija i 19 najbolјih krugova. Posebno je bio poznat po dobrim vožnjama po kiši zbog čega je dobio nadimak Kišni čovek. Poginuo je 1993 na stazi Imola izletevsi na krivini Tamburelo.

 23.

Najdžel Mensel (engl. Nigel Ernest James Mansell; Apton na Severnu, 8. avgust 1953) je britanski vozač i svetski šampion Formule 1 za 1992. godinu. Najdžel je rođen 8. avgusta 1953. godine u mestu Apton na Severnu, u Vusterširu, Engleska. Mensel je karijeru počeo relativno sporo. Posle trka u kartingu, godine 1976. Mensel je počeo da vozi Formulu Ford. Dve godine nakon toga prešao je u Formulu 3 i imao je blistav početak sezone. U svojoj prvoj trci osvojio je pol poziciju, a trku je završio na drugom mestu.

24.

Mihael Šumaher (nem. Michael Schumacher; Kerpen, 3. januar 1969) nemački je vozač Formule 1 i sedmostruki šampion. Svoju karijeru u Formuli 1 započeo je 1991. godine vozeći za ekipu Džordan. U trci za Veliku Nagradu Belgije osvojio je sedmu startnu poziciju. Iste godine postigao je dogovor sa Flaviom Brijatorem i u sezoni 1992 — 1993. prešao je u tim Benetona. Sezonu je završio na 3. mestu, sa osvojenih 53 boda. Prva titula svetskog prvaka u sezoni 1994. sa 8 pobeda i 92 osvojena boda osvajio je sa ekipom Beneton-Ford. Godine 1996. prešao je u tim Ferarija. Od tada ne tako konkurentne ekipe napravio je svetskog prvaka i zajedno sa njom osvojio 5 uzastopnih svetskih šampionskih titula. Ovim podvigom ušao je u istoriju moto sporta kao jedini vozač sa osvojenih 7 šampionskih titula u najprestižnijoj kategoriji motor sporta.

25.

Dejmon Hil (engl. Damon Hill) je britanski automobilista, šampion Formule 1 1996. Sin dvostrukog šampiona Formule 1 Grejama Hila. Rođen je 17. septembra 1960. godine u Londonu. U mladosti se takmičio u trkama motora i dosta kasno je prešao da vozi automobile. Takmičio se u Formuli 3 i 3000. Oženjen je i ima četvoro dece.

26. 

Žak Vilnev, sin legendarnog Žila Vilneva, bio je vozač Formule 1 do 2006. godine, svetski prvak za 1997. godinu, kao i prvak Indikara 1995. i pobednik „500 milјa Indijanapolisa“ za 1995. godinu. Takvo osvajanje trostruke krune pošlo je za rukom još samo Mariju Andretiju i Emersonu Fitipaldiju. Vilnev je sada sve svoje napore usmerio ka pobedi na „24 časa Le Mana“, što je jedini veliki trofej koji mu nedostaje, a takvu četvorostruku krunu nema niko.

27. 

Mika Pauli Hekinen (fin. Mika Pauli Häkkinen; 28. septembar 1968) je finski vozač trkačkih automobila, dvostruki šampion Formule 1 (1998. i 1999).Mika Hekinen u Meklarenu na američkom Gran priju 2000. Godine. Rođen je u Helsinkiju. Kao dečak se od svoje 5. godine takmičio u kartingu. 1990. Godine pobedio je u Formuli 3 što mu je obezbedilo mesto u Formuli 1 i 1992. je potpisao ugovor sa timom Lotus. 1993. je prešao u Meklaren gde je dobio ulogu test-vozača. Iste godine tim je napustio Mario Andreti i Hekinen je dobio mogućnost da vozi trke zajedno sa timskim kolegom Airtonom Senom. U svojoj prvoj trci za Meklaren uspeo je da pretekne Senu što je izazvalo senzaciju. Sena je 1994. otišla u Vilijams i Hekinen je postao prvi vozač. 1995. je doživeo tešku nesreću na trci u Adelaidi, Australija posle koje je jedva ostao živ. Sve do 1997. godine nije uspeo da pobedi i ostvarivao je osrednje rezultate. Međutim, sledeće dve godine bio je neuhvatlјiv, pre svega zahvalјujući odličnim Meklarenovim bolidima sa Mercedesovim berilijumskim motorima i uspeo je da osvoji šampionske titule. 2000. i 2001. se za titulu borio sa Mihaelom Šumaherom, ali je oba puta izgubio. 2002. je objavio da odlazi na jednogodišnju pauzu, ali je ubrzo objavio da se povlači iz Formule 1. Trkama se vratio 2004. ali ovaj put u DTM šampionatu. Oženjen je i ima dvoje dece.

28.

Fernando Alonso Dijaz vozač je Formule 1. Rođen je 29. jula 1981. godine u Ovijedu u Španiji, a trenutno živi u Oksfordu. 25. septembra 2005. godine osvojio je titulu svetskog prvaka i sa 24 godine i 59 dana starosti postao najmlađi šampion u istoriji Formule 1 oborivši dotadašnji rekord koji je držao Emerson Fitipaldi, prekinuvši dominaciju Mihaela Šumahera koji je bio šampion poslednjih 5 uzastopnih sezona. Takođe je postao prvi Španac koji je osvojio prvo mesto u kategoriji vozača.

29.

Kimi Matijas Rejkenen (fin. Kimi Matias Räikkönen; Espo, 17. oktobar 1979), je finski vozač Formule 1 i reli vozač. 2007. godine postao je prvak Formule 1. Rejkenen je u Formulu 1 ušao 2001. kao vozač Zauber Petronasa. Nakon prelaska u Meklaren Mercedes 2002, Rejkenen je postao jedan od pretedenta na titulu, i u dve sezone 2003. i 2005. završava kao drugi iza Mihaela Šumahera, odnosno Fernanda Alonsa. Nakon prelasaka u Ferari 2007, Rejkenen je postao najplaćeniji vozač Formule 1.^[1] U toj sezoni je osvojio prvu titulu, pobedivši dvojac Meklarena Luisa Hamiltona i Fernanda Alonsa u uzbudlјivoj završnici, iako je do poslednje trke bio treći u ukupnom poretku. Na kraju sezone 2009 mu je sporazumno godinu dana ranije prekinut ugovor u Ferariju. Zbog nemogućnosti nalaženja mesta u ozbilјnom timu u Formuli 1, 2010 i 2011. godine je prešao na takmičenja u Svetskom prvenstvu u reliju prvo u ekipi Citroen Džunior,^[2] a posle u sopstvenom timu Ajs 1 (engl. Ice1 Racing). 2012 se vraća u Formulu 1 sa ekipom Lotus F1 (u sezoni 2011 je to bila ekipa Reno F1). Zbog svoje smirenosti u trkama, Rejkenen je dobio nadimak „Ledeni“ (engl. Iceman).

30.

Luis Hamilton (engl. Lewis Hamilton; Stivenidž, 7. januar 1985.) je britanski vozač Formule 1 i trenutni svetski prvak u formuli 1. Hamiltonov deda doselio se u Ujedinjeno Kralјevstvo 1955. godine iz Grenade. Ime je dobio po čuvenom atletičaru Karlu Luisu i ima crni pojas u karateu. Trostriki je svetski sampion u Formuli jedan za sezone 2008, 2014, 2015.

 31.

Dženson Baton (engl. Jenson Button) rođen je 19. januara 1980. u Frumu. Karijera vozača F1 počela je 2000. godine u BMW Williams-u i tu sezonu završio je na osmom mestu. 2001. nije bila njegova godina jer je osvojio samo dva boda vozeći za Benetton Renault i završio je sezonu na 17. mestu. Međutim 2002. godine takođe za Reno završava sezonu na sedmom mestu. 2003. godine prelazi u BAR Hondu i sezonu završava na devetom mestu. Njegova najbolja sezona bila je 2004. godine kad završava na trećem mestu, a te sezone ispred njega bila su samo dva Ferarija. Sezonu 2005. završava na devetom mestu. 2006. i 2007. godine ponovo vozi za Hondu. 2009, kao vozač Bron GP-a postaje svetski šampion. Aktualni je vozač Maklarena.

 32.

Себастијан Фетел (нем. Sebastian Vettel) је немачки возач и четвороструки светски шампион формуле 1 (2010, 2011, 2012 и 2013) рођен 3. јула 1987. године у Хепенхајму, у Немачкој. Сада вози за италијански тим Ферари (Скудерија Ферари).