1.
Đuzepe Farina je rođen 30. oktobra 1906. godine
u Torinu. Farina je trke počeo vozeći Maserati. Svoju prvu međunarodnu pobedu Farina
je ostvario 1934. godine na Masarikovoj stazi kraj Brna. Bio je prvak Italije tri
puta od 1937. do 1939. godine. Kada je nakon Drugog svetskog rata, Međunarodna automobilska
asocijacija - FIA objavila da će 1950. godine početi sa svetskim prvenstvima, Farina
je obezbedio sebi mesto u timu Alfa Romeo uz Huana Manuela Fanđa. Na zvanično prvoj
trci Formule 1, VN Britanije 1950, Farina je trijumfovao. Te sezone je ostvario
ukupno tri pobede na sedam trka i tako sebi obezbedio titulu svetskog šampiona u
prvoj sezoni održavanja tog takmičenja
. 2.
Huan Manuel Fanđo je argentinski vozač formule 1. Rođen je 24. jun 1911. Fanđo je dominirao prvom decenijom vožnje formule 1. Osvojio je pet titula najbolјeg vozača sezone: 1951. sa timom Alfa Romeo 1954. sa Maseratijem 1955. sa Mercedes-Bencom 1956. sa Ferarijem, 1957. (ponovo) sa Maseratijem Taj rekord od pet titula je tek nakon pola veka oborio Mihael Šumaher. Umro je 17. Jula. 1995 god.
3.
Alberto Askari je rođen 13. jula 1918. godine u Milanu. Svoju prvu pobedu u Formula 1 šampionatu ostvario je 1951. na VN Nemačke. Titule svetskog šampiona je osvajao 1952. i 1953. godine vozeći za Ferarijem. Poginuo je u Monaku 26. maja 1955. godine.
4.
Majk Hotorn (engl. John Michael Hawthorn, 1929-1959) je britanski vozač formule 1 i osvajač šampionske titule 1958. godine. Poginuo je u saobracajnoj nesreci 1959 god.
5.
Ser Džon Artur Brabam (Hurtsville, 2. april 1926. - Gold Coast, 19. maj 2014.) je bio australski vozač Formule 1 te trostuki svetski prvak u tom sportu. Ujedno je bio i osnivač tima i konstruktora Brabham, koji je nazvan po njemu. Bio je Prvak 1959, 1960, 1966. Brabham se penzionisao 1970. godine nakon čega se povukao u Australiju i nastavio život na farmi. Preminuo je 19. maja 2014. od posledica oboljenja jetre.
6.
Fil Hil (engl. Philip Toll Hill Jr.; Majami, 27. april 1927 — Salinas, 28. avgust 2008) je bivši američki automobilista i šampion Formule 1 iz Majamija. Titulu je osvojio 1961. vozeći za ekipu Ferarija i tako postao prvi, i do sada jedini amerikanac šampion Formule 1. Prvu trku je vozio 1958. na Velikoj nagradi Francuske, dok je prvu pobedu ostvario 1961. na Velikoj nagradi Italije. Preminuo je u bolnici u Salinasu od Parkinsonove bolesti, a najveći deo svog života je proveo u Santa Monici.
7.
Prva trka Grejama Hila je bila Velika nagrada Monaka 1958. godine. Vozio je za tim Lotusa. Godine 1960. je prešao da vozi za tim BRM. Svoju prvu gran pri pobedu zabeležio je na VN Holandije 1962. godine. Iste sezone (1962.) je prvi put osvojio titulu svetskog šampiona formule 1. Isti uspeh ponovio je 1968. godine, nakon što se godinu dana ranije vratio u tim Lotusa. Poginuo je 29. novembra 1975. godine kada se avion Pajper kojim je on pilotirao srušio severno od Londona.
8.
Своју прву формула 1 трку је возио на Великој награди Холандије 1960. године. Возио је за тим Лотуса. Године 1961. на Великој награди Италије је био учесник једне од најстраховитијих несрећа у историји формуле 1. Возило Волфганга фон Типса је закачило Кларков болид и одлетело у ваздух. Поред возача погинуло је и 15 гледалаца. Своју прву гран при победу остварио је на ВН Белгије 1962. године. У следећих пар година владао је Ф1 сценом и освојио је светске титуле 1963. и 1965. године возећи за тим Лотус. Погинуо у трци формуле 2, 7. априла 1968. године у Хокенхајму. Узрок несреће није никад дефинитивно утврђен. Ту сезону је освојио његов клупски колега Грејам Хил и победу је посветио Кларку.
9.
Džon Sertiz (engl. John Surtees) je engleski vozač formule 1 i osvajač šampionske titule 1964. godine. On je
jedina osoba koja je osvojila šampionske titule i na dva i na četiri točka.
10.
Deni Hjum (engl. Denis Clive "Denny" Hulme,
1936-1992) je novozelandski vozač formule 1 i osvajač šampionske titule 1967. godine
.
11.
Ser Džon Jang „Džeki“ Stjuart (engl. Sir John Young "Jackie" Stewart; Milton, 11. jun 1939) je britanski sportski automobilista i trostruki svetski prvak u Formuli 1.Osvajao je šampionske titule u okviru FIA šampionata 1969, 1971. i 1973. godine. Osnivač je formula 1 tima Stjuart Gran Pri.
12.
Johen Rint (nem. Jochen Rindt; 18. april 1942 - 5. septembar 1970) je bio austrijski automobilista i vozač formule 1. Bio je treći na Prvenstvu sveta 1966, pobednik Velike nagrade SAD 1969., Monaka, Holandije, Francuske, Engleske i Zapadne Nemačke. Smrtno je stradao 5. septembra 1970. na treningu u Monci za Veliku nagradu Italije. S obzirom da je u 1970. godini bio pobednik na više trka za Veliku nagradu, posthumno je proglašen za pevaka sveta te godine.
13.
Emerson Fitipaldi je rođen 12. decembra 1946. u Sao Paolu, Brazil. Fitipaldi je vozio Formula 1 takmičenja od 1970. do
1980. godine. Osvojio je dve šampionske titule 1972. (sa timom Lotus) i 1974. godine (sa Meklarenom). Od ukupno 149 trka, bio najbrži na 14. Nјegova
zadnja gran pri pobeda je bila na VN Britanije 1975. godine.
14.
Andreas Nikolas „Niki“ Lauda, rođen 22. februara 1949. godine u Beču, Austrija, je bivši vozač i trostruki svetski šampion Formule 1. Osim formulom 1 bavi se i preduzetništvom, a bio
je i pilot. U trkama Formule 1 učestvovao je od 1971. do 1985. godine. Osvojio
je tri šampionske titule: 1975., 1977. i 1984. godine.
15.
Džejms Hant (engl. James Simon Wallis Hunt; 29. avgust 1947 — 15.
jun 1993) je engleski
vozač formule 1 i osvajač šampionske titule 1976. godine. Hantove
akcione bravure koje je izvodio na stazi donele su mu nadimak "Hant skretničar“.
Pošto je prestao da se bavi vožnjom, Hant je postao komentator i biznismen. Umro
je od srčanog udara u dobi od 45 godina. 29. januara
2014. godine
izabran je u Kuću slavnih motosporta.
16.
Mario Andreti (engl. Mario Andretti; Motovun, 28. februar 1940) je italoamerički automobilista, šampion sveta u trkama formule 1 1978, i jedan od najuspešnijih američkih automobilista
svih vremena. Najuspešnija godina u formula 1 karijeri Marija Andretija je bila
1978. godina, kada je ostvario 6 gran pri pobeda u 12 trka koje je završio i osvojio
titulu svetskog šampiona za sezonu 1978.
17.
Džodi Šekter (engl. Jody David Scheckter, 1950-) je južnoafrički
vozač formule 1 i osvajač šampionske titule 1979. godine.
18.
Alan Džouns (engl. Alan Jones; Melburn, 2. novembar 1946) je australijski vozač formule 1 i osvajač šampionske titule 1980. godine. On je
prvi vozač tima Vilijams koji je osvojio šampionsku titulu.
19.
Nelson Pike Souto Major takođe poznatiji kao Nelson
Pike (engl. Nelson Piquet; 17. avgust 1952) je bivši brazilski vozač Formule I. Tri puta je bio svetski šampion 1981, 1983, i 1987. On je jedan od nekoliko
lјudi koji su osvojili šampionat Formule I tri ili više puta
20.
Кеијо Ерик „Кеке“ Росберг (швед. Keke Rosberg; Стокхолм, 6. децембар 1948) је фински спортски аутомобилист, светски првак у Формули 1 1982. године с болидом Вилијамс-Форд. Отац је возача формуле 1 Ника Росберга који се такмичи под немачком заставом.
21.
Alen Prost (franc.Alain Prost; Sen Šamon, 24. februar1955) je francuski vozač jermenskog porekla, svetski šampion, a kasnije
i vlasnik tima Formule 1. U trkama Formule 1 je učestvovao do 1993. godine, kada se povukao
nakon četvrte osvojene šampionske titule. Osnovao je tim Prost gran pri koji je učestvovao
u trkama od 1997. do
2001. godine.
Titule (1985, 1986, 1989, 1993)
22.
Airton Sena da Silva (port. Ayrton Senna da Silva, Sao Paulo, 21. mart 1960 — Imola, 1. maj
1994) je bio brazilski vozač trkačkih automobila. Jedan je od omilјenih i najbolјih
vozača Formule 1. Bio je šampion 3 puta (1988, 1990. i 1991). Pobedio je u 41
trci i osvojio 65 pol pozicija i 19 najbolјih krugova. Posebno je bio poznat po
dobrim vožnjama po kiši zbog čega je dobio nadimak Kišni čovek. Poginuo
je 1993 na stazi Imola izletevsi na krivini Tamburelo.
23.
Najdžel Mensel (engl. Nigel Ernest James Mansell; Apton na Severnu, 8. avgust 1953) je britanski vozač i svetski šampion Formule 1 za 1992. godinu. Najdžel je rođen 8. avgusta 1953. godine u mestu Apton na Severnu, u Vusterširu, Engleska. Mensel je karijeru počeo relativno sporo. Posle trka u kartingu, godine 1976. Mensel je počeo da vozi Formulu Ford. Dve godine nakon toga prešao je u Formulu 3 i imao je blistav početak sezone. U svojoj prvoj trci osvojio je pol poziciju, a trku je završio na drugom mestu.
24.
Mihael Šumaher (nem. Michael Schumacher; Kerpen, 3. januar 1969) nemački je vozač Formule 1 i sedmostruki šampion. Svoju karijeru u Formuli
1 započeo je 1991. godine
vozeći za ekipu Džordan. U trci za Veliku Nagradu
Belgije osvojio je sedmu startnu poziciju. Iste godine postigao
je dogovor sa Flaviom Brijatorem i u sezoni
1992 — 1993. prešao je u tim Benetona. Sezonu je završio
na 3. mestu, sa osvojenih 53 boda. Prva titula svetskog prvaka u sezoni 1994. sa 8 pobeda i 92
osvojena boda osvajio je sa ekipom Beneton-Ford. Godine 1996. prešao je u tim Ferarija. Od tada ne tako konkurentne ekipe napravio
je svetskog prvaka i zajedno sa njom osvojio 5 uzastopnih svetskih šampionskih titula.
Ovim podvigom ušao je u istoriju moto sporta kao jedini vozač sa osvojenih 7 šampionskih
titula u najprestižnijoj kategoriji motor sporta.
Dejmon Hil (engl. Damon Hill) je britanski automobilista, šampion Formule 1 1996. Sin dvostrukog šampiona Formule 1 Grejama Hila. Rođen je 17. septembra 1960. godine u Londonu. U mladosti se takmičio u trkama motora i dosta kasno je
prešao da vozi automobile. Takmičio se u Formuli 3 i 3000. Oženjen je i ima četvoro
dece.
26.
Žak Vilnev, sin legendarnog Žila Vilneva, bio je vozač Formule 1 do 2006. godine, svetski prvak za 1997. godinu, kao i prvak
Indikara 1995. i pobednik „500 milјa Indijanapolisa“
za 1995. godinu. Takvo
osvajanje trostruke krune pošlo je za rukom još samo Mariju Andretiju i Emersonu Fitipaldiju. Vilnev
je sada sve svoje napore usmerio ka pobedi na „24 časa Le Mana“, što je jedini
veliki trofej koji mu nedostaje, a takvu četvorostruku krunu nema niko.
27.
Mika Pauli Hekinen (fin. Mika Pauli
Häkkinen; 28. septembar 1968)
je finski vozač trkačkih automobila,
dvostruki šampion Formule 1 (1998.
i 1999).Mika Hekinen u Meklarenu na američkom Gran priju
2000. Godine. Rođen je u Helsinkiju. Kao dečak se od svoje
5. godine takmičio u kartingu. 1990. Godine pobedio je u Formuli 3
što mu je obezbedilo mesto u Formuli 1 i 1992.
je potpisao ugovor sa timom Lotus. 1993.
je prešao u Meklaren gde je dobio ulogu test-vozača.
Iste godine tim je napustio Mario Andreti i Hekinen
je dobio mogućnost da vozi trke zajedno sa timskim kolegom Airtonom Senom. U svojoj
prvoj trci za Meklaren uspeo je da pretekne Senu što je izazvalo senzaciju. Sena
je 1994. otišla u Vilijams i Hekinen je postao
prvi vozač. 1995. je doživeo tešku nesreću na trci u Adelaidi, Australija posle koje je jedva
ostao živ. Sve do 1997. godine nije uspeo da pobedi i ostvarivao je
osrednje rezultate. Međutim, sledeće dve godine bio je neuhvatlјiv, pre svega zahvalјujući
odličnim Meklarenovim bolidima sa Mercedesovim berilijumskim motorima i uspeo
je da osvoji šampionske titule. 2000. i 2001.
se za titulu borio sa Mihaelom Šumaherom, ali
je oba puta izgubio. 2002. je objavio da odlazi na jednogodišnju pauzu,
ali je ubrzo objavio da se povlači iz Formule 1. Trkama se vratio 2004.
ali ovaj put u DTM šampionatu. Oženjen je i ima dvoje dece.
28.
Fernando
Alonso Dijaz vozač je Formule 1. Rođen je 29. jula
1981. godine u Ovijedu u Španiji, a trenutno živi u Oksfordu. 25. septembra
2005. godine osvojio je titulu svetskog prvaka i sa 24 godine i 59 dana starosti
postao najmlađi šampion u istoriji Formule 1 oborivši dotadašnji rekord koji je
držao Emerson Fitipaldi, prekinuvši dominaciju Mihaela Šumahera koji je bio šampion
poslednjih 5 uzastopnih sezona. Takođe je postao prvi Španac koji je osvojio prvo
mesto u kategoriji vozača.
29.
Kimi
Matijas Rejkenen (fin. Kimi Matias Räikkönen; Espo, 17. oktobar 1979), je finski vozač Formule 1 i reli vozač.
2007. godine postao je prvak Formule 1. Rejkenen je u Formulu 1 ušao 2001. kao vozač
Zauber Petronasa. Nakon prelaska u Meklaren Mercedes 2002, Rejkenen je postao jedan
od pretedenta na titulu, i u dve sezone 2003. i 2005. završava kao drugi iza Mihaela
Šumahera, odnosno Fernanda Alonsa. Nakon prelasaka u Ferari 2007, Rejkenen je postao
najplaćeniji vozač Formule 1.[1] U toj sezoni je osvojio prvu titulu,
pobedivši dvojac Meklarena Luisa Hamiltona i Fernanda Alonsa u uzbudlјivoj završnici,
iako je do poslednje trke bio treći u ukupnom poretku. Na kraju sezone 2009 mu je
sporazumno godinu dana ranije prekinut ugovor u Ferariju. Zbog nemogućnosti nalaženja
mesta u ozbilјnom timu u Formuli 1, 2010 i 2011. godine je prešao na takmičenja
u Svetskom prvenstvu u reliju prvo u ekipi Citroen Džunior,[2] a posle
u sopstvenom timu Ajs 1 (engl. Ice1 Racing).
2012 se vraća u Formulu 1 sa ekipom Lotus F1 (u sezoni 2011 je to bila ekipa Reno
F1). Zbog svoje smirenosti u trkama, Rejkenen je dobio nadimak „Ledeni“ (engl. Iceman).
30.
Luis Hamilton (engl. Lewis Hamilton; Stivenidž, 7. januar 1985.) je britanski vozač Formule 1 i trenutni svetski prvak u formuli 1. Hamiltonov deda
doselio se u Ujedinjeno Kralјevstvo 1955. godine iz Grenade. Ime je dobio po čuvenom atletičaru Karlu Luisu i ima crni pojas u karateu. Trostriki je svetski sampion u Formuli jedan za
sezone 2008, 2014, 2015.
31.
Dženson Baton (engl. Jenson Button) rođen je 19. januara 1980. u Frumu. Karijera vozača F1 počela je 2000. godine u BMW Williams-u i tu sezonu završio je na osmom mestu. 2001. nije bila njegova godina jer je osvojio samo dva boda vozeći za Benetton Renault i završio je sezonu na 17. mestu. Međutim 2002. godine takođe za Reno završava sezonu na sedmom mestu. 2003. godine prelazi u BAR Hondu i sezonu završava na devetom mestu. Njegova najbolja sezona bila je 2004. godine kad završava na trećem mestu, a te sezone ispred njega bila su samo dva Ferarija. Sezonu 2005. završava na devetom mestu. 2006. i 2007. godine ponovo vozi za Hondu. 2009, kao vozač Bron GP-a postaje svetski šampion. Aktualni je vozač Maklarena.
32.
Себастијан Фетел (нем. Sebastian Vettel) је немачки возач и четвороструки светски шампион формуле 1 (2010, 2011, 2012 и 2013) рођен 3. јула 1987. године у Хепенхајму, у Немачкој. Сада вози за италијански тим Ферари (Скудерија Ферари).
Нема коментара:
Постави коментар