Vozila sa alternativnim pogonom su: Električna vozila, Hibridna vozila, Vozila sa pogonom na vodonik. Svaka od ovih vrsta ima neke svoje varijacije.
Recimo sto se tiče hibrida tu postoje različite varijante kao što je npr. standardan hibrid motor sa unutrašnjim sagorevanjem (benzinski, dizel motor) i jedan električni motor koji se napaja iz baterija. Ovakva vrsta hibrida može da ima dve varijante. Prva je da je svaki motor zaseban pogon i da njihovo uključivanje ili isključivanje zavisi od brzine vozila. Kada se krećete po gradu radi elektro motor a na otvorenom putu dizel ili benzinski motor. Predpostavljam da je je ideja samih konstriktora bila da smanje zagadjenje vazduha u gradovima jer brzina vozila u gradskim uslovima je u proseku oko 60 ili 70 km/h sto je dovoljno za elektro motor. U vangradskim uslovima automobil radi kao isvaki drugi automobil. Zaključak je da ovakva vrsta hibrida zapravo ne utiče toliko na smanjenju emisije štetnih gasova i samim tim u smanjenju globalnog zagrevanja. Zašto? Zato što na otvorenom putu troši isto koliko sva vozila slične radne zapremine. To su uglavnom motori 1.3.1.4 sve do nekih 1.8 ccm. Popularni predstavnik i jedan od prvih automobila ovakvog koncepta je Tojota Prijus.
Tojota Prijus 2014
Druga vrsta hibrida je da Elekro motor bude primarni pogon dok motor sus služi samo da dopunjava baterije. Ovakva vrsta hibrida je po meni dosta naprednija i ima nekog smisla po pitanju ekoligije vozila. Pritom uz različite sisteme rekuperacije energije prilikom kočenja i korišćenje motora sus samo za dopinu baterija drastično je zeleniji od njegovog starijeg koncepta. Kod ovog tipa hibrida postoji i varijanta da elektro motor i motor sus u pojedinim slučajevina rade u isto vreme kada se od vozila traži dodatna snaga, prilikom preticanja ili kod nekih sportskih vozila kada se ta mogućnost upražnjava na stazi. Vozilo koje ovakav sistem koristi je u Mclaren P1.
Mclaren P1 2014
Elektro vozila su tzv. vozila sa nultom emisijom gasova. Ona u isključivo sa pogonom na struju odnosno za osnovni pogon koristi elektromotor. Konstrukcija elekromotora se ne razlikuje od bilo kog elektromotora danas. Napajanje dobija iz baterija koje su uglavnom li-ion ili li-poly. Kod ovih vozila je pozitivno što nakon kupovine ne moramo da razmišljamo da radimo razne servise i održavanja, jedina briga nam je da li su baterije pune. Dodatni plus je buka koju stvaraju ili zapravo ne stvaraju tako da smo jedan od zagadjenja zaista rešili. Čak šta više proizvodjači su primorani da napave buku na tom vozilu kako bi bilo bezbedno po saobraćaj. Ovakav koncept vozila bi bio idealan kad bi energija kojom se napaja odnosno pune baterije dolazila iz obnovljivih vrsta energije pre snaga vetra i Sunca. Tada bi zaista bila nulta emisija gasova. Ovako zapravo vozila na električni pogon nemaju nulti emisju s obzirom da se vecinom koriste fosilna goriva za proizvodnju el. energije. Negativne strane elektro vozila je autonomija i skladištenje baterija. Autonomija ovih vozila je mala kreće se od recimo nekih 150-300 km. Neki bi rekli pa to nije loše, pa bili bi u pravu ukoliko postoji infrastruktura koja ce nakon ovih 300 km obezbedti punjenje baterija i nastavak puta. U nekim razvijenim zemljama postoje ovakve stanice da dopunu baterija ali njih nema dovoljno, uglavnom ih ima po gradovima dok van njih jako malo ili ih u opšte nema. Punjenje baterija traje od svega pola sata pa do nekoliko sati punjenja. Za pola sata se mogu napuniti baterije pomoću brzog punjenja ali ovakva brza punjenja skraćuju žvotno vek baterije. Kad smo kod veka baterije da kazem da one mogu da traju od nekih 5 do 7 god torture kad se moraju zameniti kod ovlašćenog servisera. Trenutno ako se gleda ekonomičnost u vožnji ovakvih vozila ona su jeftinija nego vozila sa motorima sus. Ako se prilikom punjenja gleda tarifa po kojoj se puni jeftinije će te se voziti nego kod standardnih vozila. Odlaganje baterija nakon njihovog isteka roka je problem s obzirom da je litijum otrovna supstanca koja može da naškodi zdravlju čoveka. Ovo skladištenje mozda nije problem u nekim razvijenim zemljama gde je reciklaža razvijena i skladištenje ovakvog tipa otpada regulisan, problem je u nekim manje razvijeim zemljam koji nemaju te kapacitete. Cena ovakvih vozila je veća od standardnih tako da su države prinudjene da daju subvencije da bi podstakla ljude da ih kupe. Tesla je jedan od zanimljivih proizvodjača ovakvog tipa vozila.
Vozila sa pogonom na vodonik se mogu naći u dva oblika, to su standardan motori koji rade na vodonik, znaci čist pogon na vodonik i verzija sa gorivnim ćelijama. Kod vozila sa čistim pogonom na vodonik jedini nus produkt je voda. Problem kod vodonika je njegova proizvodnja. Na zemlji ne postoji nalazišta čistog vodonika, on je uvek u vezi sa nekim drugim elementom. Recimo voda, formula je H2O, znači dva molekula vodonika i jedan kiseonika. Vodonik koji se danas koristi je uglavnom dobijen iz naftnog gasa prilikom njegove prerade, ali postoje i druge metode za dobijanje vodonika. Jedan od najpopularnijih i najprostijih je i elektroliza. Na sledecem linku mozete da pročitate nešto o postupcima dobijanja vodonika i gorivnim ćelijama. Automobil sa gorivnim ćelijema je zapravo elektro aeutomobil koji za punjenje svoji baterija koristi gorivne ćelije.
Gorivne ćelije pretvaraju hemijsku u električnu energiju, a kao gorivo koriste vodonik. U njima se na elektrodama molekuli vodonika i kiseonika pretvaraju u vodu, a kroz kolo počinje da teče električna struja. Za razliku od, na primer, motora sa unutrašnjim sagorevanjem kakvi postoje u automobilima, ovde se dobija čista i jeftina energija, a ne postoje nusprodukti kao što su izduvni gasovi. Oslobađa se samo vodena para.
Gorivna ćelija se u najprostijem obliku sastoji od dve elektrode, koje su odvojene membranom ili elektrolitom. Na anodu se dovodi gorivo, vodonik, koji oksiduje. Na katodu se dovodi oksidaciono sredstvo, kiseonik, koje se tu redukuje. Elektrode su najčešće presvučene katalizatorom kao što je, na primer, platina, koja omogućava veću efikasnost. Međutim, i ona ima svoja ograničenja jer je nestabilna i vremenom se rastvara i gomila na membrani pa ćelija gubi na efikasnosti i snazi. Najveći izazov naučnika danas je da pronađu upravo materijal koji bi poslužio kao katalizator i učinio gorivnu ćeliju drastično efikasnijom.
