Pobednici Formule 1 (1950 - 2015)

 

1.

Đuzepe Farina je rođen 30. oktobra 1906. godine u Torinu. Farina je trke počeo vozeći Maserati. Svoju prvu međunarodnu pobedu Farina je ostvario 1934. godine na Masarikovoj stazi kraj Brna. Bio je prvak Italije tri puta od 1937. do 1939. godine. Kada je nakon Drugog svetskog rata, Međunarodna automobilska asocijacija - FIA objavila da će 1950. godine početi sa svetskim prvenstvima, Farina je obezbedio sebi mesto u timu Alfa Romeo uz Huana Manuela Fanđa. Na zvanično prvoj trci Formule 1, VN Britanije 1950, Farina je trijumfovao. Te sezone je ostvario ukupno tri pobede na sedam trka i tako sebi obezbedio titulu svetskog šampiona u prvoj sezoni  održavanja tog takmičenja

. 
2. 

Huan Manuel Fanđo je argentinski vozač formule 1. Rođen je 24. jun 1911. Fanđo je dominirao prvom decenijom vožnje formule 1. Osvojio je pet titula najbolјeg vozača sezone: 1951. sa timom Alfa Romeo 1954. sa Maseratijem 1955. sa Mercedes-Bencom 1956. sa Ferarijem, 1957. (ponovo) sa Maseratijem Taj rekord od pet titula je tek nakon pola veka oborio Mihael Šumaher. Umro je 17. Jula. 1995 god. 

3. 
Alberto Askari je rođen 13. jula 1918. godine u Milanu. Svoju prvu pobedu u Formula 1 šampionatu ostvario je 1951. na VN Nemačke. Titule svetskog šampiona je osvajao 1952. i 1953. godine vozeći za Ferarijem. Poginuo je u Monaku 26. maja 1955. godine.

4.

Majk Hotorn (engl. John Michael Hawthorn, 1929-1959) je britanski vozač formule 1 i osvajač šampionske titule 1958. godine. Poginuo je u saobracajnoj nesreci 1959 god.









 5.

Ser Džon Artur Brabam (Hurtsville, 2. april 1926. - Gold Coast, 19. maj 2014.) je bio australski vozač Formule 1 te trostuki svetski prvak u tom sportu. Ujedno je bio i osnivač tima i konstruktora Brabham, koji je nazvan po njemu. Bio je Prvak 1959, 1960, 1966. Brabham se penzionisao 1970. godine nakon čega se povukao u Australiju i nastavio život na farmi. Preminuo je 19. maja 2014. od posledica oboljenja jetre.

6.
Fil Hil (engl. Philip Toll Hill Jr.; Majami, 27. april 1927 — Salinas, 28. avgust 2008) je bivši američki automobilista i šampion Formule 1 iz Majamija. Titulu je osvojio 1961. vozeći za ekipu Ferarija i tako postao prvi, i do sada jedini amerikanac šampion Formule 1. Prvu trku je vozio 1958. na Velikoj nagradi Francuske, dok je prvu pobedu ostvario 1961. na Velikoj nagradi Italije. Preminuo je u bolnici u Salinasu od Parkinsonove bolesti, a najveći deo svog života je proveo u Santa Monici.



 7.
Prva trka Grejama Hila je bila Velika nagrada Monaka 1958. godine. Vozio je za tim Lotusa. Godine 1960. je prešao da vozi za tim BRM. Svoju prvu gran pri pobedu zabeležio je na VN Holandije 1962. godine. Iste sezone (1962.) je prvi put osvojio titulu svetskog šampiona formule 1. Isti uspeh ponovio je 1968. godine, nakon što se godinu dana ranije vratio u tim Lotusa. Poginuo je 29. novembra 1975. godine kada se avion Pajper kojim je on pilotirao srušio severno od Londona.







 8. 

Своју прву формула 1 трку је возио на Великој награди Холандије 1960. године. Возио је за тим Лотуса. Године 1961. на Великој награди Италије је био учесник једне од најстраховитијих несрећа у историји формуле 1. Возило Волфганга фон Типса је закачило Кларков болид и одлетело у ваздух. Поред возача погинуло је и 15 гледалаца. Своју прву гран при победу остварио је на ВН Белгије 1962. године. У следећих пар година владао је Ф1 сценом и освојио је светске титуле 1963. и 1965. године возећи за тим Лотус. Погинуо у трци формуле 2, 7. априла 1968. године у Хокенхајму. Узрок несреће није никад дефинитивно утврђен. Ту сезону је освојио његов клупски колега Грејам Хил и победу је посветио Кларку.

9. 

Džon Sertiz (engl. John Surtees) je engleski vozač formule 1 i osvajač šampionske titule 1964. godine. On je jedina osoba koja je osvojila šampionske titule i na dva i na četiri točka.

10. 

Deni Hjum (engl. Denis Clive "Denny" Hulme, 1936-1992) je novozelandski vozač formule 1 i osvajač šampionske titule 1967. godine

.

11.

Ser Džon Jang „Džeki“ Stjuart (engl. Sir John Young "Jackie" Stewart; Milton, 11. jun 1939) je britanski sportski automobilista i trostruki svetski prvak u Formuli 1.Osvajao je šampionske titule u okviru FIA šampionata 1969, 1971. i 1973. godine.  Osnivač je formula 1 tima Stjuart Gran Pri.

12.

Johen Rint (nem. Jochen Rindt; 18. april 1942 - 5. septembar 1970) je bio austrijski automobilista i vozač formule 1. Bio je treći na Prvenstvu sveta 1966, pobednik Velike nagrade SAD 1969., Monaka, Holandije, Francuske, Engleske i Zapadne Nemačke. Smrtno je stradao 5. septembra 1970. na treningu u Monci za Veliku nagradu Italije. S obzirom da je u 1970. godini bio pobednik na više trka za Veliku nagradu, posthumno je proglašen za pevaka sveta te godine.

13.

Emerson Fitipaldi je rođen 12. decembra 1946. u Sao Paolu, Brazil. Fitipaldi je vozio Formula 1 takmičenja od 1970. do 1980. godine. Osvojio je dve šampionske titule 1972. (sa timom Lotus) i 1974. godine (sa Meklarenom). Od ukupno 149 trka, bio najbrži na 14. Nјegova zadnja gran pri pobeda je bila na VN Britanije 1975. godine.

14.

Andreas Nikolas „Niki“ Lauda, rođen 22. februara 1949. godine u Beču, Austrija, je bivši vozač i trostruki svetski šampion Formule 1. Osim formulom 1 bavi se i preduzetništvom, a bio je i pilot. U trkama Formule 1 učestvovao je od 1971. do 1985. godine. Osvojio je tri šampionske titule: 1975., 1977. i 1984. godine.

15.

Džejms Hant (engl. James Simon Wallis Hunt; 29. avgust 1947 — 15. jun 1993) je engleski vozač formule 1 i osvajač šampionske titule 1976. godine. Hantove akcione bravure koje je izvodio na stazi donele su mu nadimak "Hant skretničar“. Pošto je prestao da se bavi vožnjom, Hant je postao komentator i biznismen. Umro je od srčanog udara u dobi od 45 godina. 29. januara 2014. godine izabran je u Kuću slavnih motosporta. 

16.

Mario Andreti (engl. Mario Andretti; Motovun, 28. februar 1940) je italoamerički automobilista, šampion sveta u trkama formule 1 1978, i jedan od najuspešnijih američkih automobilista svih vremena. Najuspešnija godina u formula 1 karijeri Marija Andretija je bila 1978. godina, kada je ostvario 6 gran pri pobeda u 12 trka koje je završio i osvojio titulu svetskog šampiona za sezonu 1978.

17.

Džodi Šekter (engl. Jody David Scheckter, 1950-) je južnoafrički vozač formule 1 i osvajač šampionske titule 1979. godine.

18.

Alan Džouns (engl. Alan Jones; Melburn, 2. novembar 1946) je australijski vozač formule 1 i osvajač šampionske titule 1980. godine. On je prvi vozač tima Vilijams koji je osvojio šampionsku titulu.

19.

Nelson Pike Souto Major takođe poznatiji kao Nelson Pike (engl. Nelson Piquet; 17. avgust 1952) je bivši brazilski vozač Formule I. Tri puta je bio svetski šampion 1981, 1983, i 1987. On je jedan od nekoliko lјudi koji su osvojili šampionat Formule I tri ili više puta

20.

Кеијо Ерик „Кеке“ Росберг (швед. Keke Rosberg; Стокхолм, 6. децембар 1948) је фински спортски аутомобилист, светски првак у Формули 1 1982. године с болидом Вилијамс-Форд. Отац је возача формуле 1 Ника Росберга који се такмичи под немачком заставом.

21.

Alen Prost (franc.Alain Prost; Sen Šamon, 24. februar1955) je francuski vozač jermenskog porekla, svetski šampion, a kasnije i vlasnik tima Formule 1. U trkama Formule 1 je učestvovao do 1993. godine, kada se povukao nakon četvrte osvojene šampionske titule. Osnovao je tim Prost gran pri koji je učestvovao u trkama od 1997. do 2001. godine. Titule (1985, 1986, 1989, 1993)

22.

Airton Sena da Silva (port. Ayrton Senna da Silva, Sao Paulo, 21. mart 1960 — Imola, 1. maj 1994) je bio brazilski vozač trkačkih automobila. Jedan je od omilјenih i najbolјih vozača Formule 1. Bio je šampion 3 puta (1988, 1990. i 1991). Pobedio je u 41 trci i osvojio 65 pol pozicija i 19 najbolјih krugova. Posebno je bio poznat po dobrim vožnjama po kiši zbog čega je dobio nadimak Kišni čovek. Poginuo je 1993 na stazi Imola izletevsi na krivini Tamburelo.

 23.

Najdžel Mensel (engl. Nigel Ernest James Mansell; Apton na Severnu, 8. avgust 1953) je britanski vozač i svetski šampion Formule 1 za 1992. godinu. Najdžel je rođen 8. avgusta 1953. godine u mestu Apton na Severnu, u Vusterširu, Engleska. Mensel je karijeru počeo relativno sporo. Posle trka u kartingu, godine 1976. Mensel je počeo da vozi Formulu Ford. Dve godine nakon toga prešao je u Formulu 3 i imao je blistav početak sezone. U svojoj prvoj trci osvojio je pol poziciju, a trku je završio na drugom mestu.

24.

Mihael Šumaher (nem. Michael Schumacher; Kerpen, 3. januar 1969) nemački je vozač Formule 1 i sedmostruki šampion. Svoju karijeru u Formuli 1 započeo je 1991. godine vozeći za ekipu Džordan. U trci za Veliku Nagradu Belgije osvojio je sedmu startnu poziciju. Iste godine postigao je dogovor sa Flaviom Brijatorem i u sezoni 1992 — 1993. prešao je u tim Benetona. Sezonu je završio na 3. mestu, sa osvojenih 53 boda. Prva titula svetskog prvaka u sezoni 1994. sa 8 pobeda i 92 osvojena boda osvajio je sa ekipom Beneton-Ford. Godine 1996. prešao je u tim Ferarija. Od tada ne tako konkurentne ekipe napravio je svetskog prvaka i zajedno sa njom osvojio 5 uzastopnih svetskih šampionskih titula. Ovim podvigom ušao je u istoriju moto sporta kao jedini vozač sa osvojenih 7 šampionskih titula u najprestižnijoj kategoriji motor sporta.

25.

Dejmon Hil (engl. Damon Hill) je britanski automobilista, šampion Formule 1 1996. Sin dvostrukog šampiona Formule 1 Grejama Hila. Rođen je 17. septembra 1960. godine u Londonu. U mladosti se takmičio u trkama motora i dosta kasno je prešao da vozi automobile. Takmičio se u Formuli 3 i 3000. Oženjen je i ima četvoro dece.

26. 

Žak Vilnev, sin legendarnog Žila Vilneva, bio je vozač Formule 1 do 2006. godine, svetski prvak za 1997. godinu, kao i prvak Indikara 1995. i pobednik „500 milјa Indijanapolisa“ za 1995. godinu. Takvo osvajanje trostruke krune pošlo je za rukom još samo Mariju Andretiju i Emersonu Fitipaldiju. Vilnev je sada sve svoje napore usmerio ka pobedi na „24 časa Le Mana“, što je jedini veliki trofej koji mu nedostaje, a takvu četvorostruku krunu nema niko.

27. 

Mika Pauli Hekinen (fin. Mika Pauli Häkkinen; 28. septembar 1968) je finski vozač trkačkih automobila, dvostruki šampion Formule 1 (1998. i 1999).Mika Hekinen u Meklarenu na američkom Gran priju 2000. Godine. Rođen je u Helsinkiju. Kao dečak se od svoje 5. godine takmičio u kartingu. 1990. Godine pobedio je u Formuli 3 što mu je obezbedilo mesto u Formuli 1 i 1992. je potpisao ugovor sa timom Lotus. 1993. je prešao u Meklaren gde je dobio ulogu test-vozača. Iste godine tim je napustio Mario Andreti i Hekinen je dobio mogućnost da vozi trke zajedno sa timskim kolegom Airtonom Senom. U svojoj prvoj trci za Meklaren uspeo je da pretekne Senu što je izazvalo senzaciju. Sena je 1994. otišla u Vilijams i Hekinen je postao prvi vozač. 1995. je doživeo tešku nesreću na trci u Adelaidi, Australija posle koje je jedva ostao živ. Sve do 1997. godine nije uspeo da pobedi i ostvarivao je osrednje rezultate. Međutim, sledeće dve godine bio je neuhvatlјiv, pre svega zahvalјujući odličnim Meklarenovim bolidima sa Mercedesovim berilijumskim motorima i uspeo je da osvoji šampionske titule. 2000. i 2001. se za titulu borio sa Mihaelom Šumaherom, ali je oba puta izgubio. 2002. je objavio da odlazi na jednogodišnju pauzu, ali je ubrzo objavio da se povlači iz Formule 1. Trkama se vratio 2004. ali ovaj put u DTM šampionatu. Oženjen je i ima dvoje dece.

28.

Fernando Alonso Dijaz vozač je Formule 1. Rođen je 29. jula 1981. godine u Ovijedu u Španiji, a trenutno živi u Oksfordu. 25. septembra 2005. godine osvojio je titulu svetskog prvaka i sa 24 godine i 59 dana starosti postao najmlađi šampion u istoriji Formule 1 oborivši dotadašnji rekord koji je držao Emerson Fitipaldi, prekinuvši dominaciju Mihaela Šumahera koji je bio šampion poslednjih 5 uzastopnih sezona. Takođe je postao prvi Španac koji je osvojio prvo mesto u kategoriji vozača.

29.

Kimi Matijas Rejkenen (fin. Kimi Matias Räikkönen; Espo, 17. oktobar 1979), je finski vozač Formule 1 i reli vozač. 2007. godine postao je prvak Formule 1. Rejkenen je u Formulu 1 ušao 2001. kao vozač Zauber Petronasa. Nakon prelaska u Meklaren Mercedes 2002, Rejkenen je postao jedan od pretedenta na titulu, i u dve sezone 2003. i 2005. završava kao drugi iza Mihaela Šumahera, odnosno Fernanda Alonsa. Nakon prelasaka u Ferari 2007, Rejkenen je postao najplaćeniji vozač Formule 1.^[1] U toj sezoni je osvojio prvu titulu, pobedivši dvojac Meklarena Luisa Hamiltona i Fernanda Alonsa u uzbudlјivoj završnici, iako je do poslednje trke bio treći u ukupnom poretku. Na kraju sezone 2009 mu je sporazumno godinu dana ranije prekinut ugovor u Ferariju. Zbog nemogućnosti nalaženja mesta u ozbilјnom timu u Formuli 1, 2010 i 2011. godine je prešao na takmičenja u Svetskom prvenstvu u reliju prvo u ekipi Citroen Džunior,^[2] a posle u sopstvenom timu Ajs 1 (engl. Ice1 Racing). 2012 se vraća u Formulu 1 sa ekipom Lotus F1 (u sezoni 2011 je to bila ekipa Reno F1). Zbog svoje smirenosti u trkama, Rejkenen je dobio nadimak „Ledeni“ (engl. Iceman).

30.

Luis Hamilton (engl. Lewis Hamilton; Stivenidž, 7. januar 1985.) je britanski vozač Formule 1 i trenutni svetski prvak u formuli 1. Hamiltonov deda doselio se u Ujedinjeno Kralјevstvo 1955. godine iz Grenade. Ime je dobio po čuvenom atletičaru Karlu Luisu i ima crni pojas u karateu. Trostriki je svetski sampion u Formuli jedan za sezone 2008, 2014, 2015.

 31.

Dženson Baton (engl. Jenson Button) rođen je 19. januara 1980. u Frumu. Karijera vozača F1 počela je 2000. godine u BMW Williams-u i tu sezonu završio je na osmom mestu. 2001. nije bila njegova godina jer je osvojio samo dva boda vozeći za Benetton Renault i završio je sezonu na 17. mestu. Međutim 2002. godine takođe za Reno završava sezonu na sedmom mestu. 2003. godine prelazi u BAR Hondu i sezonu završava na devetom mestu. Njegova najbolja sezona bila je 2004. godine kad završava na trećem mestu, a te sezone ispred njega bila su samo dva Ferarija. Sezonu 2005. završava na devetom mestu. 2006. i 2007. godine ponovo vozi za Hondu. 2009, kao vozač Bron GP-a postaje svetski šampion. Aktualni je vozač Maklarena.

 32.

Себастијан Фетел (нем. Sebastian Vettel) је немачки возач и четвороструки светски шампион формуле 1 (2010, 2011, 2012 и 2013) рођен 3. јула 1987. године у Хепенхајму, у Немачкој. Сада вози за италијански тим Ферари (Скудерија Ферари).

Zašto električno vozilo nije ekološko?

Električni automobil je automobil koji se pokreće elektromotorom, koristeći električnu energiju skladistenu u akumulatoru, ili drugim uređajima za skladistenje energije. 

Da bih odgovorio na pitanje iz naslova ovog teksta moraću da prvo objasnim kako samo električno vozilo funkcioniše i objasniti rad njegovih ključnih delova. Električno vozilo ćemo razložiti na tri dela kako bi lakše objasnio njegov rad, iako je veoma složenog sastava sa brdom elektronike. Dakle tri ključna dela el. vozila su naravno elektro motor, baterija, kontrolna jedinica. Elektromotor se napaja strujom iz baterije dok kontrolna jedinica, kao što sama reč kaže kontroliše odnosno upravlja celim ovim postupkom. Baterja se može puniti preko standardne utičnice iz vaše kuće ili se može puniti preko raznih stanica koje bi trebale da se nalaze u gradu. Dakle za punjenje je potrebna veoma razvijena infrastruktura.

 

Radijus kretanja se razlikuje od model do modela i na to utiču mnogo faktora ali otprilike radijus se kreće od nekih 250 km do čak 600 km. Treba uzeti u obzir da se testiranje vrši u laboratorijskim uslovima ili veoma ograničenim realnim testiranjima tako da ove cifre mogu da variraju uglavnom ka dole. Radijus uglavom najviše zavisi od kapaciteta i vrsta baterije u vozilu. Najčešće se ugrađuju Litijum-jonske ili polimerske baterije. Postoje i vozila gde se koriste kondezatori za skadištenje energije ali takvih vozila u komercijalnom sabraćaju nema mnogo. Sama potrošnja zavisi od faktora istih kao i  kod standardnih vozila. 

Koje god vozilo je u pitanju ne postoji nulta emisija kako to prozivođači automobila znaju da istaknu. Mnogi za emisiju štetnih čestica uzimaju samo izduvne gasove koje proizvede motor ali pored motora postoji i emisija čestica od strane kočionog sistema. Ova vrsta emisije ne utiče na efekat staklene baste već direktno na ljudsko zdravlje. Udisanjem ovih čestica mogu da izazovu razne respiratorne probleme a u najgorem slučaju i rak. Ranije kao vezivni materijal koristio se azbest koji je veoma kancerogen. Danas proizvođači ne koriste azbest vec neke pogodne zamene. Materijali koji se koriste za izradu kočnica se biraju po principu da zadovolje sve potrebne karakteristike za potrebe kočenja ali da nemaju veliki uticaj na čovekovo zdravlje. Tema korišćenja materijala za kočnice je veoma velika nju ću obraditi u nekom drugom tekstu.

Kao sto sam ranije u tekstu napomenuo infrastruktira stanica za punjenje baterija mora da bude veoma razvijena. Ako bi želeli 0 emisiju svaka od ovoh stanica mora da dobija struju od Sunca, vetra, vode što je u ovom trenutku nije slučaj. Većina ovih stanica dobija struju iz termoelektrana odnosno iz tzv. prljavih izvora. Takođe ako vi punite baterije iz vašeg doma i ta struja dolazi iz prljavih izvora. U razvijenijim zemljama postoje postrojenja za alternativne izvore energije ali složićete se da je takvih zemalja veoma malo odnosno broj ljudi koji može da koristi čistu energiju je mali u odnosu na ukupnu populaciju.  Kompanija Tesla, Elona Maska je naizgled pronašla rešenja za svoja vozila gde svaka njihova stanica dobija struju iz cistih izvora i njihova vozila mogu besplatno da se dopune. Mana je da njihova vozila imaju premijum cenu tako da je su dostupna za relativno mali broj ljudi. Samim tim ovakvih stanica ima  samo u zemljama gde ovih vozila ima, nama najbliza je u Hrvatskoj. Svakako na ovim stanicama mogu se baterije dopiniti i obični smrtnici. Dakle problematika punjenja baterija odnosno infrastruktura stanica je veliki problem.

Zamena baterija i skladištenje a kasnije i reciklaža istih je takodje problem. Litijum je otrovna supstanca i mora postojati određenna procedura kako odraditi reciklažu.  Sada je to lako jer nema mnogo ovakvih vozila ali jednog dana kada ih bude većina će biti problem.

Na kraju se postavlja pitanje, koja vrsta vozila je najčistija? Ja bih se odlučio za vozila koja pokreće vodonik. Sagorevanje vodonika dobijamo vodu, nema CO2, NOx, CO itd. Vodonika ima praktično svuda. On je najzastupljenija supstanca na svetu. Jedini problem je što se ne nalazi kao samostalna supstaca več je u sastavu sa još nekom. Za dobijanje vodonika je potrebna velika količina energije.  Grupa naučnika je uspela da dobije vodonik iz vode upotrebom solarne energije u Kaliforniji, o ovom poduhvatu ću pisati u nekom drugom postu.

Trošenje kočionih obloga

Uz nekoliko izuzetaka, sva putnička vozila na prednjoj osovini imaju kočione sisteme sa

diskovima. U zavisnosti od opterećenja, na zadnjoj osovini koriste se kočioni sistemi ili sa

diskovim ili sa dobošima.

Visoko mehaničko i termičko opterećenje kočionog sistema

Sila noge koja se prenosi sa kočione papučice, uz pomoć kočionog sistema, pritiska

kočionu pločicu na kočioni disk. Kao posledica dejstva frikcione sile veliki deo kinetičke

energije, energije kretanja vozila pretvara se u toplotu u veoma kratkom vremenskom

periodu. Mehaničko i toplotno opterećenja koja tom prilikom nastaje veoma utiče na

kočioni disk i kočione pločice. Sila kočenja koja nastaje tokom zaustavljanja vozila može,

u ekstremnim slucajevima, da postigne vrednost koja je višestruko veća od maksimalne

snage motora.

Suštinski zahtevi koji se postavljaju pred kočioni sistem

Suštinski zahtevi koji se postavljaju pred kočioni sistem mogu se sažeto formulisati na
sledeći nacin:

• Postizanje što kraćeg zaustavnog puta pod svim uslovima eksploatacije vozila
• Dobar komfor kočenja (bez vibriranja, bez škripanja, dobar osećaj na kočionoj papučici)
• Adekvatni vek trajanja potrošnih delova.

Što se tice kočionih diskova i kocionih plocica kao osnovnih, funkcionalnih, elemenata u
procesu kočenja, to znači:

• Stabilnost vrednosti koeficijenta trenja unutar veoma širokog raspona temperatura
• Mala zavisnost koeficijenta trenja u odnosu na silu pritiska između frikcionih elemenata, brzine i atmosferskih uticaja
• Dobra mehanička čvrstoća i otpornost na deformacije
• Habanje u okviru propisanih graničnih vrednosti
• Tolerancije za sastavne delove unutar propisanih graničnih vrednosti
• Adekvatno “trošenja”, habanja, kontaktnih površina: obloga kočionih pločica i kočionihdiskova.

Kocioni diskovi i obloge kočionih pločica, u svom kofunkcionisanju, od presudnog su
značaja za bezbednost. Zahtevi koji im se postavljaju mogu da se dostignu isključivo
korištenjem onih komponentama koje su konstruisane upravo za dotično vozilo.
Ugrožavanje lične bezbednosti, kao i gubitak komfora prilikom kočenja i skraćenje “veka”
trajanja kočionih elemenata može se izbeći pravilnim održavanjem.

Odvajanje mase obloge izazvano korozijom

Uzrok:

• Odvajanje na ivicama izazvano upotrebom novih kocionih plocica na izrazito istrošenim kocionim diskovima
•  Nedovoljna silla potiskivanja plocice ka disku
• Druga mehanička preopterecenja
• Često visoko termičkoopterecenje kocionih obloga plocica
• Frikcioni materijal postaje
• porozan (kompletno ili lokalno)
• Odvaljuje mase obloge izazvano rdj om
• Jasni tragovi rđe na pločasto nosacu obloge
• Ostaci od lepka
• Na nosaču obloge mogu se videti ostaci slojeva kocione obloge iz me djusloja

Odvajanje mase obloge izazvano termickim razaranjem

Objašnjenje:

Obloge kočionenih pločica bile u duže od  15 - 20 min. izložene temperaturi iznad maksimalno dozvoljene. Prilikom toga dolazi do razaranja sastojaka koji su znacajni faktor za vezu.

Izazvano mehaničkim uticajima

Objašnjenje:

Kočione pločice mogu se oštetiti prlikom pada ili pri neadekvatnoj montaži ili do deformacije dolazi usled ekstremnih naprezanja u kočionim čeljustima.

Odvajanje frikcionog materijala izazvano nepravilnostima u procesu proizvodnje

Objašnjenje:

• Metalni nosač obloge je gladak ili  je lepak samo delimično vidljiv

• Adheziv nije OK. Međusloj nepravilno raspoređen.

Oštećenja koja nastaju tokom eksploatacije Pukotine na površini

Procenjivanje nedostataka kocionih plocica i kocionih diskova
Tehnicke informacije - TEXTAR

Postupak voskiranja

Postupak voskiranja je krajnje jednostavan i omogućava vrhunski sjaj, koji će se po ovim visokim temperaturama i sunčanim danima, na ulicama grada i te kako videti, a što je najvažnije zaštitićete svoj automobil. Efekat voskiranja se najviše primećuje kada padne kiša, jer se na površini karoserije formiraju kapljice vode. Vosak omogućava bolje klizanje tečnosti po karoseriji.

Pre nego što započnete postupak voskiranja pripremite vaš automobil, tako što ćete ga detaljno oprati i sušiti. Ovaj postupak najbolje je obaviti u hladovini. Posebno treba obratiti pažnju prilikom brisanja vozila nakon pranja da ne ostanu fleke od vode i šampona. Predlažem da postupak voskiranja se obavi odmah nakon pranja jer se tokom vremena na karoseriji sakupi prašine tako da u tom slučaju voskiranje nije moguće.

Za postupak voskiranja vam je potrebno:

1. Pamčna krpa x2 (jedna za nanošenje, jedna za brisanje)
2. Vosak
3. Snažne ruke  

Vosak koji ja koristim je tečan i nalazi se u bočici od 750 ml,

cena ovog voska je negde 500 - 600 rsd. Ova bočica se može koristiti za oko 20 voskiranja.

Za nanošenje voska koristite isključivo pamučnu krpu, a možete uzeti i neku staru iscepanu majicu, kako bi bila vlažna i kako bi olakšala nanošenje voska preko laka automobila. Vosak neko vreme utrljavajte kružnim pokretima, Pazite da vosak ne dodiruje plastične delove jer se sa njih veoma teško skida vosak, potebno je dosta trljanja.

Nakon nanošenja, sačekajte neko vreme (5-10 min) da se osuši, a onda ga na isti način, snažnim pokretima, suvom pamučnom krpom uklonite. Primetićete da se vosak pretvorio u prah i ukoliko vam se dogodi da i nakon uklanjanja na karoseriji ostane praha od voska, možete ga skinuti veoma jednostavno, koristeći neku makanu četku. 

Efekat vokiranja će se primetiti odmah nakon završenog posla. Primetićete za nijansu tamniju boju i sjaj.

Za više korisnih infomacija lajkujte facebook stranicu: https://www.facebook.com/pages/Automobilizam/951949024864013

Takodje mozete da se pretpaltite na blog upisivanjem vaseg e-mail gore desno kako bi pratili korisne informacije sa bloga. 

Paladins - moguća zamena za Overwatch

Ovo je moj prvi test igre na blogu tako da ću ukratko objasniti sam proces testiranja. Dakle, igre ću ocenjivati u tri kategorije a to su gejmplej (gameplay), grafika, fizika. Na kraju svakog opisa ću davati ocene koje će na kraju rezultirati konačnom ocenom. Ocene će biti od 1 - 10.

Kada se pojavio trejler za igru overwatch bila mi je veoma zanimljiva i želeo sam da je testiram. Blizardova predhodna igra je bila moba Heroes of the storm i za tu igru sam poprilično utrošio vremena na sajtove koji dele beta ključeve ali se taj trud na kraju isplatio. Posle nekih mesec, dva sam dobio ključ i krenuo da je igram. Poučen ovim iskustvom hteo sam da isto uradim i sa overwatch - om ali bez nekih uspeha, kasnije sam i saznao da će igra kada izađe koštati kao i neki AAA naslovi sto me je razočaralo.

Ali ne tako dugo posle sam saznao da Hi-Rez studio koji je napravio igru Smite pravi igru koja će biti slicna,  sa overwatch - om i hteo sam da je probam. Prijavio sam se na njihovom sajtu i posle neka dva tri meseca sam dobio ključ. Igra ne zauzima mnogo na hard disku, svega 1.85 Gb što je razumljivo za igru koja je još u beti. Ono sto je meni bilo čudo je da možete skinuti njihov instaler i ažurirati igru ali je ne možete igrati dok ne dobijete ključ. 

Gameplay

Za sada je moguće igrati samo dva moda. Jedan je capture and payload (6 vs 6) koji  se zasniva na zauzimanju baza na mapi i nakon toga vašem timu se sponuje seage engine odnosno neka vrsta zaprege koju morate da ispratite do suparničke tvrđave. Zauzimanjem baza i tvrđava dobijate po poen dok ne postignete šest poena. U predhodnim verzijama igre ovaj game mod se zasnivao na dobijanju seage engin-a istom metodom kao sad stim sto ste sa istim morali da rušite određene kapije supoarničkog tima, kada srušite krajnju kapiju odnosno bazu vi ste pobedili. Posto je igra u beti verovatno će se menjati koncepcije modova u igri kao i dodavanje i brisanje istih iz igre.

Drugi mod bi bio klasičan  Deathmatch gde važi ona "ko preživi pričaće". Kada jedan tim uništi drugi dobija poen i tako do šest pobeda. 

Za sada imate izbor 14 heroja. Svaki heroj ima svoje jedinstvene abilitije koje možete da unapređujete pomocu karti. Svaki heroj ima dva špila karata. Jedan špil je više napadački dok je drugi odbrambeni. Naravno, igra vam i dopušta da karte kupujete za in game valutu koju skupljate igranjem. Karte su podeljene u nekoliko grupa, Common, rare, epic, legendary karte. Gde common najmanje daju dok legendary daju najveće unapređenje. Takođe im se i cena razlkuje. Ono što je zanimljivo da skinove za oružija koju heroji imaju možete da kupujete za zlatnike koje osvajete posle svake partije. Moram da napomene da dizajn tih skinova nije preterano inovativan već samo promena boje. Kupovina skinova heroja nije moguće za zlatnike već kad kupite dragulje za prave pare onda za njih možete da kupite te skinove. Takođe i ovi skinovi su samo promena boje odevanja heroja, ništa spektakularno,

Grafika

O grafici i neću previše rapravljati s obzirom da je igra još u beta fazi razvoja. Developeri su ovi igru verovatno namenili široj publici tako da grafika ne može biti previse dobra. Svakako pogledajte video i prosudite sami. Takođe treba uzeti u obzir da je igra u beti i da će u narednim mesecima razvoja doci do raznih poboljšanja.

Ono što sam ja primetio kao neki nedostatak je dizajn skinova kao i kada se nađete u žbunju dobijate neki  osecaj da ste u mehuru a ne u nekom rastinju.



Minimum Requirements:

Operating System: Windows XP / Vista / 7 / 8
CPU: Intel Dual Core / AMD X2 5600+
Video Card: Nvidia GeForce 7600 GT / ATI Radeon 2600 XT
RAM: 2 GB
Hard Disk Space: 10 GB

Recommended Requirements:

Operating System: Windows XP / Vista / 7 / 8
CPU: Intel Core i5 / AMD FX Series
Video Card: Nvidia GeForce GTX 400 series
RAM: 4 GB
Hard Disk Space: 10 GB

Svakako preporučujem svakom da se prijave za beta testiranje jer igra svakako zaslužuje pažnju. Ja imam nekih šest beta ključeva koje planiram da podelim za ovu igru.

Velika nagrada Rusije (Soči) 29.04. - 1.05.

Staza je duga 5848 km. Staza je napravljena pod vođstvom čuvenog arhitekte Hermana Tilkea. Staza se nalazi unutar olimpijskog kompleksa sa objektima koji se nalaze u neposrednoj blizini železničke stanice olimpijskog parka.koja povezuje međunarodni Aerodrom u Sočiju.

Širina staze varira od 13 metra na najužem delu do 15 metara na najširem delu na startnom - ciljnom pravcu. Staza se vozi u smeru kazaljke na satu i ima 12 desnih i 6 levih krivina i kombinuje brže i nešto tehnički zahtevnije krivine. Na debiju Formule jedan bolidi su dostigli brzine od 332 km/h na pravcu između prve i druge krivine.